(za one koji žele više da znaju)

Naziv je pejorativan. Uobičajeno je da ovako sistemske zakone predlaže Ministarstvo pravde nakon duge javne rasprave. Ovde je to učinio narodni poslanik (Uglješa Mrdić), što je omogućilo da se zakoni usvoje po hitnom postupku, bez prave javne rasprave i mišljenja Venecijanske komisije pre usvajanja. Činjenica da poslanik, a ne Vlada, predlaže reformu pravosuđa, signal je da se želelo izbeći “svetlo dana”.

Šta čini ovaj paket “Mrdićevih zakona”?

Radi se o izmenama i dopunama sledećih zakona:

• Zakon o javnom tužilaštvu
• Zakon o Visokom savetu tužilaštva
• Zakon o sudijama
• Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava
• Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala

Ključne promene

Najveće kontroverze vrte se oko toga kako se moć preraspoređuje unutar sistema:

• Apsolutna vlast šefova (Slučaj Nenad Stefanović):

Možda najopasnija izmena tiče se obaveznih uputstava. Do sada, ako niži tužilac dobije naređenje od šefa kako da postupa u predmetu i uloži prigovor na to, o prigovoru je odlučivala nezavisna komisija Visokog saveta tužilaštva.

“Mrdićev zakon” to menja – sada o prigovoru odlučuje neposredno viši tužilac.

• U prevodu: U Beogradu to znači da Glavni javni tužilac Višeg tužilaštva (trenutno Nenad Stefanović) dobija ogromnu moć kontrole nad svim osnovnim tužilaštvima, bez efikasne kontrole nezavisnog tela. Kritičari ovo vide kao legalizaciju pritiska na nepodobne tužioce.
• Paraliza Tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK):

Zakon menja status tužilaca koji su “upućeni” (privremeno premešteni) u JTOK. Mnogi tužioci koji tamo rade na najtežim slučajevima nisu tamo stalno zaposleni, već su upućeni iz drugih tužilaštava.

Novim rešenjima se njihov status komplikuje ili se oni vraćaju u matična tužilaštva. Struka upozorava da ovo može dovesti do trenutnog zastoja u istragama protiv organizovanog kriminala jer neće biti dovoljno ljudi da rade na predmetima.

• Večiti predsednici sudova:

Izmenama Zakona o sudijama omogućava se da predsednici sudova budu birani na tu funkciju više puta (ranije je bilo ograničeno). To u praksi znači da politički podobni predsednici sudova mogu ostati na tim pozicijama godinama, pa i decenijama, stvarajući mrežu lojalnosti umesto nezavisnosti.

• Gerrymandering sudova (Podela Trećeg suda):

Menja se i mreža sudova, pri čemu se Treći osnovni sud u Beogradu deli. Spekuliše se da je cilj ove podele (izdvajanje Surčina i Novog Beograda) kontrola nad teritorijom na kojoj se grade ključni državni projekti (poput EXPO-a), kako bi se osiguralo ko će biti nadležan za eventualne sporove i krivična dela na tom području.

Šta je režim postigao “Mrdićevim zakonima”:

1.Legalizacija “daljinskog upravljača”

Do sada je politika morala da koristi neformalne kanale (telefonski pozivi, pritisci, tabloidi) da bi uticala na tužioce.

Novim zakonom se taj uticaj institucionalizuje.

• Kako: Ako Glavni tužilac (npr. Nenad Stefanović u Beogradu) naredi nižem tužiocu da odustane od istrage protiv nekog političara, a niži tužilac se pobuni – o tome ko je u pravu više ne odlučuje nezavisno telo, već neposredno viši šef.

Rezultat: Zatvara se krug. Stvara se piramida u kojoj jedan čovek na vrhu, koji je politički postavljen, može legalno da “ugasi” svaki predmet u dnu piramide, bez ikakvih posledica.

2.Držanje tužilaca na “kratkom povocu”

Ključni mehanizam kontrole u Srbiji je nesigurnost. Ovi zakoni ciljaju Tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK), gde se vode najosetljiviji postupci (klanovi, visoka korupcija).

• Mnogi tužioci tamo nisu stalno zaposleni, već su “upućeni” iz nižih tužilaštava.
• Novi zakoni otežavaju njihov položaj. Ako tužilac počne da istražuje nešto što ne sme, vrlo lako može biti vraćen u osnovno tužilaštvo u provinciju, a njegov predmet preuzima neko “kooperativan”. To je poruka: “Budi poslušan ili letiš.”

3.Prevara u proceduri (Izbegavanje Evrope)

Da je cilj bila stvarna reforma, Vlada bi napisala zakon, poslala ga Venecijanskoj komisiji (Savet Evrope) i otvorila javnu raspravu od 6 meseci.

• Umesto toga, zakon je podneo narodni poslanik (Mrdić).
• To je trik kojim se zaobilazi obaveza javne rasprave i mišljenja Evropske unije pre usvajanja. Zakoni su usvojeni “preko noći”, dok je pažnja javnosti bila usmerena na druge teme. To jasno sugeriše da sadržaj zakona ne bi prošao test nezavisnosti.

Zaključak:

Vlast ovo pravda potrebom za “efikasnošću” i “sprečavanjem opstrukcije”. Međutim, kada se ukine mehanizam prigovora i kontrole, ta “efikasnost” postaje efikasnost u sprovođenju volje vladajuće stranke, a pravosuđe prestaje da bude grana vlasti i postaje servis izvršne vlasti.