Zašto je „baš me briga“ najteža dijagnoza?
Drage kolege i koleginice, sećate li se onih noći iznad knjige dok su drugi bili u izlasku? Onih dežurstava gde vam je jedino društvo bila hladna kafa, bajati sendvič i odgovornost od koje puca kičma? Godine specijalizacije, hiljade sati neplaćenog rada i onaj osećaj ponosa kada ste prvi put nekome zaista spasili život. Nismo to radili zbog plate, jer da jesmo – davno bismo odustali. Radili smo to jer verujemo u poziv. Verujemo u ovaj naš jedan od najhumanijih poslova.
A gde smo danas?
Sistem u kojem radimo podseća na intenzivnu negu kojoj je isključena struja. Gledamo kako se resursi krčme, kako se „kombinacije“ prave preko leđa pacijenata i kako medicina postaje plen struktura kojima Hipokratova zakletva zvuči kao bajka za laku noć. Uz to imamo i “našeg” ministra koga od milošte zovu “Doktor smrt”.
Vidimo to svaki dan u hodniku, u nabavkama, u onim sramotnim spiskovima gde podobnost vredi više od stručnosti. Vidimo tu mafijašku hobotnicu koja davi dostojanstvo bele mantije i koja se duboko uvukla u Lekarsku komoru.
I šta je naš odgovor? „Neću da izađem na izbore za Lekarsku komoru, ništa se ionako neće promeniti.“
Kolege i koleginice, sa tom rečenicom potpisujemo kapitulaciju. To nije mudrost iskusnog cinika, to je saučesništvo.
Lako je upirati prstom u vrh piramide i čekati kao Kelti da se nebo sruši na njih. Ali promena nije grom iz vedra neba; ona je postepeni oporavak tkiva. Ne menja se sistem u ministarstvu, nego u našem dvorištu, u našoj esnafskoj organizaciji, u onom glasačkom listiću koji smatrate bezvrednim.
Komora je naša kuća. Ako dopustimo da njome upravljaju oni koji medicinu vide kao biznis plan, nemojmo da sutra kukamo nad sudbinom.
Mafija ne pobeđuje zato što je pametnija ili jača, već zato što se mi povlačimo u tišinu svojih ordinacija, nadajući se da će nas haos zaobići. Neće. Haos uvek kuca na poslednja vrata koja ostanu zaključana.
Pamet u glavu. Ne traži niko od vas da jurišate na vetrenjače, već da uradite ono najosnovnije – da pokažete da ste tu, da imate glas i da vam je stalo do te diplome koju ste krvavo zaradili. Krenite od svog praga, od svoje Komore.
Zato 19. aprila svi na birališta.
Ako mi ne lečimo svoj esnaf, ko će sutra lečiti nas?
Dr sci. med. Aleksandar Gluhović, specijalista opšte i supspecijalista urgentne hirurgije
