Izlazak iz kućnog pritvora: Između prividne sreće i stvarnog dostojanstva
Dok uređene demokratije sanjaju o građanima koji neguju vladavinu prava kao usvojen standard, kod nas je biti posmatrač na izborima čin građanske hrabrosti koji prevazilazi svaku teoriju. U društvu gde su institucije tihe, vi ste shvatili suštinsku lekciju: sloboda nije dar koji se jednom dobije, već prostor koji se svakodnevno brani nadzorom nad onima koji su na nju nasrnuli.
Vaša kontrola nije samo brojanje glasova; to je direktno sprečavanje otimanja suvereniteta od naroda. Zato, što više čuvara slobode – manja je šansa da se sloboda otme.
Biti osvešćen građanin danas, u ovakvom zlom dobu, znači shvatiti da se zadatak ne završava samim izlaskom na biralište. On počinje onog trenutka kada treba osigurati da svaki glas na izborima ostane ono što jeste – neprikosnoven i nepromenjen.
Nažalost, kod nas ne postoji samo tehnička kontrola izbornog procesa, već se mi borimo za rudimentalno pravo na slobodu izbora; da izbori ne budu pokradeni unapred.
Nakon svega što smo prošli na izborima u Kuli, bolno smo svesni šta znači kada ti sloboda i pravda nisu garantovane, već se za njih moraš boriti kao u stvarnom ratu.
Izlazak iz četiri zida
Postoji i ona druga strana ove borbe – dublja, psihološka, filozofska i ljudska. Sve ovo nas uči empatiji i solidarnosti, vrednostima koje su danas postale gotovo subverzivne. U društvu u kakvom živimo, teško je ostati osetljiv na tuđu nepravdu.
Oni koji uzurpiraju našu državu više od 13 godina uporno nas bombarduju porukama da se povučemo u svoja četiri zida, da spustimo roletne i simuliramo nekakav „srećan“ život u izolaciji od stvarnosti.
Zato je svako ko je u proteklih 17 meseci izašao iz zone komfora na ulicu – pobednik. Ali mi smo otišli korak dalje. Mi nismo samo izašli na ulicu; mi smo direktno ušli u prostor “svete krađe” ovog režima. Krađe svih krađa. Izbore.
Život sa smislom naspram privida zadovoljstva
Odgovorno tvrdim da je borba za prave vrednosti jedini put ka istinski ispunjenom životu. Biti empatičan i solidaran nije lako. To zahteva vreme, energiju i često gutanje neprijatnosti. Pride čak i osudu od onih koji bi po prirodi trebali to da razumeju.
Ali upravo to donosi smisao. Živeti ispunjen život, u skladu sa sopstvenom savesti, neuporedivo je vrednije nego živeti prividno „zadovoljan“ život, slep za nepravdu i bez saosećanja prema drugome. Naša zajednička borba za fer i slobodne izbore ima mnogo dublji koren od same politike. Mi se borimo za iskonske ljudske vrednosti: da svaki čovek, naposletku, živi dostojanstveno.
To nam, kao ljudskim bićima, po rođenju pripada.
Komšija iz zbora 7. juli
