Dva do tri miliona godina je čovekolikom majmunu trebalo da siđe sa krošnje, da definitivno prohoda i zaboravi da je najbezbednije spavati u visini lišća. Nauka taj sudbonosni događaj smešta negde pre tri i po miliona godina, a krunski dokaz za tu hrabrost nam je Lusi – naša daleka pretkinja koja je prva odlučila da joj je tlo dom.
Od pojave prvih homosapiensa do nas prošlo je približno 12 hiljada generacija. Ako istoriju života na Zemlji zamislimo kao ogromnu knjigu od sto strana, gusto kucanog teksta, čitava ljudska civilizacija, sa svim našim ratovima, carstvima i tehnologijama, stala bi u poslednju recenicu na poslednjoj strani.
Ta perspektiva nam govori jednu surovu, ali umirujuću istinu: u prirodi je sve evolucija i sve traje dugo.
Priroda ne poznaje prečice i ne trpi nagle skokove bez temelja. Svaki mišić koji nas drži uspravno, svaki neuron koji nam omogućava da mislimo, klesan je milionima godina kroz proces selekcije, grešaka i ispravki. Zato ne treba da budemo očajni ili nestrpljivi što ovu savremenu grešku prirode, oličenu u SNS režimu, ne možemo da skinemo preko noći.
Politički sistemi zasnovani na negativnoj selekciji, gde najgori vode najbolje, zapravo su evolucioni ćorsokak. Oni su poput onih vrsta koje su se previše specijalizovale za opstanak u blatu – trenutno izgledaju dominantno, ali su biološki i istorijski neodrživi. Problem je u našem ljudskom satu; mi živimo onih prosečnih 80 godina i želimo pravdu odmah, dok istorija i priroda dišu u ciklusima koji traju mnogo duže od jednog mandata.
Nestrpljenje je ljudsko, ali je istrajnost prirodna. Baš kao što je čovek morao hiljadama godina da jača kičmu da bi se potpuno ispravio, tako i jedno društvo mora da prođe kroz mučan proces jačanja sopstvene “kičme” – institucija, morala i svesti.
Ova društvena anomalija kojoj svedočimo je samo jedan mutiran gen u tkivu naše istorije. Evolucija nas uči da ono što je nakaradno, što ne služi opštem opstanku i što troši resurse bez stvaranja nove vrednosti, na kraju uvek biva odbačeno. Možda nećemo ispraviti društvo za jedan dan, ali svaki naš korak ka istini je onaj isti pokret kojim je Lusi zakoračila u savanu: težak, nesiguran, ali nezaustavljiv put ka uspravnom čoveku.
Komšija iz zbora 7. juli
