Seča kulture: Ko je ugasio svetla u SNP-u?

Dok se Novi Sad oporavlja od raznih potresa, u tišini upravnih kancelarija Srpskog narodnog pozorišta sprovodi se kulturocid. Srpsko narodno pozorište, institucija koja je preživela ratove i carstva, danas kleči pred političkim odlukama koje tradiciju tretiraju kao višak. Na meti se našao simbol našeg grada — balet „Grk Zorba“.

Fenomen dug tri decenije

„Grk Zorba“ nije bio samo još jedan naslov na repertoaru. Od te davne 1994. godine, kada je premijerno izveden u koreografiji Krunislava Simića, ovaj balet je postao žila kucavica SNP-a.

• Zlatno doba: Predstava je punila dvoranu „Jovan Đorđević“ do poslednjeg mesta punih 30 godina.
• Identitet: Za generacije Novosađana, Sirtaki na kraju predstave bio je čin prkosa, slobode i zajedništva, naročito tokom mračnih devedesetih.
• Finansijski stub: „Zorba“ je bio „zlatna koka“ koja je omogućavala pozorištu da preživi sušne godine.

Kako je Teodorakis poklonio dušu Novom Sadu

Ono što ovaj „zločin“ čini još težim jeste istorija dobijanja autorskih prava. Veliki Mikis Teodorakis, kompozitor svetskog glasa i simbol otpora, imao je poseban odnos prema našem podneblju.

U jeku sankcija i izolacije, Teodorakis je prepoznao umetničku glad i hrabrost ansambla SNP-a. Umesto da traži basnoslovne sume, on je prava na izvođenje svoje muzike za ovaj balet SNP-u praktično poklonio. Njegov gest je bio čin solidarnosti umetnika sa umetnicima. Činjenica da danas “Grk Zorbe” nema na repertoaru nije samo loš menadžment — to je pljuvanje na ruku koja nam je pružena kad nam je bilo najteže.

Ubistvo tradicije i „šešeljizacija” umetnosti

Pod izgovorima „reforme“ koje uvodi nova uprava na čelu sa Ajom Jung, „Zorba“ se briše gumicom.

Ukidanjem „Zorbe“ direktno se udara na publiku i budućnost baletske škole. Pozorište koje ne poštuje svoje legate i ne neguje decu je institucija koja izvršava samoubistvo.

Zašto ćutimo?

Kultura nije privatni plen nijedne partije niti „uvežbane“ direktorke. To je naše pravo na sećanje i identitet. Ako dopustimo da nam ukradu Sirtaki koji nas je decenijama držao uspravnima, sutra će nam ugasiti i poslednje ulično svetlo.

Nije “Grk Zorba” naš najveći problem, ali jeste simbol naše ćutnje. Zlokoban simbol.

        Komšinica iz zbora Žitni trg