Otvoreno pismo propalim ljudima i političarima Milošu i Žarku

Onoga dana kada ste otvorili železničku stanicu bez upotrebne dozvole, tog dana ste legalizovali bezakonje. Ne kao izuzetak – već kao princip. Tog dana ste rekli da zakon važi samo za obične ljude. Za vas – ne. Za vas postoji “JA sam tako rekao.” Tako ste i pre pet dana otvorili tunel, bez dozvole, bez srama!
Jer – ko vas sme da pita?
Onoga dana kada ste pomilovali četvoricu siledžija koji su bejzbol palicom devojci polomili lice, tog dana ste pogazili svako sećanje na pravdu, moral i zakon. Pomilovali ste nasilje. Poručili da ko ima veze (kome je drugar premijerov sin!!) – ima i dozvolu da lomi i (u)bije.
Ne, to nije milost. To je saučesništvo!
Dok vi govorite o teroru – mi šetamo.
Dok vi dovodite žandarme – mi delimo kiflice.
Dok vi vičete “izdaja” – mi biramo da ne mrzimo. Ne zbog slabosti, već zbog snage.
Nećemo vam dati ni građanski rat, ni haos, ni opravdanje.
Odricali ste se odgovornosti, ali će vas istorija prozvati imenom!
I zato – nećemo stati.
Jer za razliku od vas, mi ne hodamo za privilegiju. Hodamo za smisao. I za poslednji dan vašeg sistema – koji nećemo slaviti, već odbolovati, jer je ostavio ruševine.
Ali ćemo ga dočekati.
Bez palica. Bez pomilovanja.
Sa dostojanstvom koje niste umeli da razumete.
A vi i dalje gutajte jeftine spinove sa “X”
Nema nas?
Pogledajte kroz prozor!!

Pozdravljaju vas “zgubidani”.