Svi smo čuli za japanske vozove koji kasne nula sekundi i nemačke koji su oličenje preciznosti, ali niko, apsolutno niko, nema tako razvijenu železničku mrežu kao SNS u nedelju ujutru, na dan izbora, bilo kojih.
Reč je o čudu tehnike: Bugarskom vozu – fenomenu koji prkosi zakonima logike, vladavini prava i pravnoj državi, ali savršeno poštuje zakone „SNS logistike“.
Arhitektura jedne prevare
Zamislite tu inženjersku genijalnost. Nema tu komplikovanih softvera, hakovanja servera ili ruskih botova. Sve što vam treba je:
Jedan „čist“ glasački listić (početni kapital).
Jedna hauba automobila (glavna kancelarija).
Beskonačan niz „putnika“ koji su spremni da se voze u krug.
To je zapravo najčistiji oblik reciklaže koji je ikada usvojen. Papir ulazi na biračko mesto, papir izlazi sa biračkog mesta. Energija se ne gubi, ona samo menja vlasnika. Da se ovoliko trude oko ekologije, Dunav bi bio providan kao nebarikirana rakija.
Koreografija „lokomotive“ i „vagona“
„Lokomotiva“ je onaj tip koji ispred škole stoji sa autoritetom generala i osmehom prodavca polovnih automobila. On je mozak operacije. On popunjava listić „kako treba“ i daje ga sledećem biraču – „vagonu“.
Vagon ulazi unutra, nosi popunjen listić u džepu kao da nosi državnu tajnu, a onaj prazni koji dobije na licu mesta krije kao da je dobitni tiket na Lotou. Unutra glumi zbunjenog građanina, a napolju, čim pređe prag, postaje heroj logistike koji „lokomotivi“ predaje prazan papir za sledeću turu.
To je savršen krug života. Simbioza kakvu bi biolog sa Nacionalne Geografije satima analizirao sa suzom u oku.
Zašto je ovo „SNS umetnost“?
Zato što je ovo jedini sistem gde je rezultat poznat pre nego što je takmičenje i počelo, ali svi se i dalje trude kao da igraju finale Svetskog prvenstva. To je posvećenost detaljima!
Dok svet priča o blokčejnu i kriptovalutama, SNS se drži proverene metode: „ruka ruku mije, a prazan papir kutiju bije“.
U svetu gde vozovi uglavnom stoje ili kasne, ovaj SNS balkanski „bugarac“ juri brzinom svetlosti. On ne staje na crveno svetlo, ne mari za skretnice, a jedino gorivo koje mu treba je onaj čuveni „sendvič s parizerom“ plus “par crvenih” ili neko obećanje lokalnog šerifa.
Zaključak mašinovođe
Bugarski voz je dokaz da SNS radi za “dobrobit” naroda, a ne za neke teoretičare demokratije. Naime, dok teoretičari demokratije pišu o volji naroda, oni tu volju spakuju u jedan koverat, prošetaju je tri puta oko škole i ubace je tamo gde joj je mesto. I svima dobro, neko je zaradio koji dinar, a neko još koju godinu vlasti.
Zaključak građanina
Ali, neka se previše ne zavaravaju – svaka pruga ima svoj kraj, pa i ova naprednjačka. Kad-tad, taj famozni Bugarski voz će morati da ostane bez goriva.
A kako sada izgleda, goriva mu ponestaje.
Komšija iz zbora 7 juli
