VATROMET ILI ŽIVOT?

Dok se spremaju da 2.323.514.160 dinara, gotovo 20 miliona evra, potroše na ceremonije otvaranja i zatvaranja EXPO 2027, svakom normalnom i poštenom građaninu ove zemlje želudac se prevrće.

Dvadeset miliona evra.
Za dve večeri.
Za nekoliko sati muzike, reflektora, dronova i protokola.

U zemlji u kojoj roditelji skupljaju novac za krečenje učionica.
U kojoj bolnice mole za osnovnu opremu.
U kojoj se deca leče SMS porukama.

Hajde da tu cifru prevedemo na srpski jezik – na beton, čelik, krevete, točkove i zidove.

Za 20 miliona evra Srbija danas može da dobije:

• oko 350 novih sanitetskih vozila;
• ili 3.000 inkubatora;
• ili 500 operacija u najboljim klinikama Evrope;
• ili 6–8 novih velikih vrtića;
• ili 15–20 potpuno renoviranih škola;
• ili do 250 stanova za mlade lekare i nastavnike.

To je realna vrednost novca.
Stvari koje traju.
Stvari koje rade.
Stvari koje spasavaju.

A šta dobijamo?
Tri sata otvaranja.
Tri sata zatvaranja.
Šest sati dima i svetla.

Pitanje je – ko to plaća?

Ne plaća EXPO.
Ne plaća država kao imaginarni entitet.
Plaćaju građani.

Plaćaju oni koji čekaju magnetnu rezonancu mesecima.
Plaćaju nastavnici sa platama koje ne prate inflaciju.
Plaćaju poljoprivrednici koji jedva opstaju.
Plaćaju mladi koji odlaze.

Dve ceremonije.
Jedna faktura.
Dve milijarde trista dvadeset tri miliona dinara.

U zemlji sa sistemskim problemima, skoro 20 miliona evra za dve večeri nije ulaganje, to prezentacija epske pljačke, koja nas tek čeka ovim “projektom”.

I dok će svet gledati vatromet, građani će gledati svoje račune:
struju, grejanje, poreze, rate kredita.

Spektakl je prolazan.
Dug je dugotrajan.
A pljačka e(x)po-halna.