Utorak tišine: Kada brana pukne, davimo se svi

U utorak, 10. februara, pravosuđe u Vojvodini staje. Neće biti reči odbrane, neće biti unakrsnih ispitivanja, neće biti parnica. Hodnici sudova biće sablasno prazni. Advokatska komora Vojvodine donela je odluku o jednodnevnoj obustavi rada.

Na prvi pogled, prosečan građanin bi mogao da odmahne rukom: „Šta me se tiče? Advokati se opet bore za svoje pare.“

Ali, ako pročitate obrazloženje Odluke, shvatićete da se ovog utorka advokati ne bore za svoje novčanike. Bore se za vaše pravo da živite u državi gde kriminalci idu u zatvor, a ne u ministarske fotelje. Bore se za vladavinu prava.

Šta je zapravo vladavina prava?

Taj izraz slušamo toliko često da se izlizao u političkim govorima. Ali, vladavina prava nije mrtvo slovo na papiru, niti poglavlje u pregovorima sa EU.

Vladavina prava je onaj tihi, nevidljivi osećaj sigurnosti kada legnete u krevet. To je garancija da vam niko neće oteti stan jer ima “vezu” u katastru. To je sigurnost da vas niko neće pretući na ulici jer mu tata “zna ljude”. To je vera da, ako ste u pravu, pobeđujete – bez obzira na to ko sedi nasuprot vas.

Pravna država je jedini mehanizam koji je civilizacija smislila da bi mali čovek mogao da stoji uspravno pred velikim silama.

No, da li vas se tema i dalje ne dotiče?

Sila jačeg i sila korumpiranijeg

Kada zakoni počnu da se kroje tako da vežu ruke onima koji treba da gone kriminal (na šta advokati upozoravaju), na scenu stupaju dva jahača apokalipse svakog društva: sila jačeg i sila korumpiranijeg.

U prirodnom stanju, bez zakona, vlada onaj ko ima veću batinu. U iskrivljenom društvu, bez nezavisnog pravosuđa, vlada onaj ko ima deblju kovertu i poznanstva.

Vlada onaj koji najglasnije ume da kaže: “Znate li vi ko sam ja?”

Pravna država je brana. Ona je zid koji stoji između građanina i bujice samovolje. Kada ta brana popusti, kada se u njoj naprave pukotine kroz sumnjive zakone – poplava neće potopiti one na vrhu. Oni imaju čamce i jahte. Poplava će potopiti običnog čoveka.

Mislite li i dalje da ovo nije vaša bitka?

Poziv na uzbunu iz sudnice

Ono što ovu obustavu rada čini presedanom jeste poziv advokata sudijama i tužiocima da ih podrže.
Razumete li težinu toga? U sudnici su oni obično suprotstavljene strane. Ali kada advokati kažu: „Kolege sudije, stanite uz nas“, to znači da je ugrožen sam teren na kojem se igra.

Ako sudija nije nezavisan, on nije sudija – on je činovnik straha. Ako tužilac nije samostalan, on nije gonilac kriminala – on je oruđe za progon nepoželjnih ili zaštitnik povlašćenih.

Zašto nam treba taj utorak?

Ovaj protest nije hir. To je poslednji alarm. Izmene zakona koje se donose “preko kolena” nisu tehničko pitanje pravnika. To je pitanje da li ćemo živeti u uređenoj državi ili u džungli gde zakon važi samo za sirotinju.

Zato, kada u utorak zavlada tišina u sudovima, neka ta tišina bude glasnija od svake buke. To je tišina koja pita: Ako srušimo branu, ko će nas zaštititi od poplave?

Vladavina prava nije apstrakcija. Ona je štit koji vas čuva. I zato, ovaj štrajk nije samo naš.

Podosta je i Vaš.

                                  Advokat