Sretenjski ustav, donet na današnji dan 1835. godine u Kragujevcu, mnogo je više od istorijskog dokumenta. On je dokaz da smo kao narod, tek izašao iz viševekovnog ropstva, i te kako znali za koje se vrednosti borimo, a ne samo protiv koga.

Iz pera Dimitrija Davidovića proizašao je tekst koji je bio jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava u tadašnjoj Evropi. Dok su velike imperije i dalje grcale u apsolutizmu, mala Srbija je u svoj najviši akt zapisala sledeće vrednosti:

• Podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku (kako jedan čovek ne bi bio gospodar svega).
• Nezavisnost sudstva i prava građana (neprikosnovenost lične slobode i imovine).
• Ukidanje ropstva i feudalizma – čuvena i najsnažnija rečenica ovog ustava glasila je: “Kako rob stupi na srbsku zemlju, ot onoga časa postaje slobodnim.”

Ovaj ustav je bio toliki šok za tadašnju autokratsku Evropu, da su Rusija, Austrija i Turska izvršile ogroman pritisak da se on ukine, nazivajući ga opasnim “francuskim rasadom u turskoj šumi”. Ukinut je pod pritiscima nakon samo 55 dana.

To je država kakva smo mogli da budemo 1835. godine, i to je država za kakvu se i danas borimo.

Nakon 191 godine nalazimo se u istoj situaciji. Umesto autokratske Evrope, imamo autokratsku vlast.

Srećan Dan državnosti!