Pre tačno 222 godine, u Marićevićoj jaruzi u Orašcu, doneta je odluka koja je zauvek promenila našu istoriju.

Podignut je Prvi srpski ustanak.

Zulum dahija – tadašnjih uzurpatora koji su oteli sistem, ignorisali zakone i zaveli strahovladu – prešao je granicu izdržljivosti. Čuvena “Seča knezova” je imala za cilj da obezglavi narod, zaplaši ga i ubije svaku pomisao na otpor.

Umesto toga, probudila je prkos.

Karađorđe i ustanici nas danas podsećaju na tri ključne lekcije:

• Nisu čekali “idealan trenutak” niti su verovali da će im slobodu doneti neko sa strane.
• Nisu gubili vreme na unutrašnje svađe dok im je zemlja bila oteta.

• Ono što je počelo kao pobuna protiv bahatih dahija, pretvorili su u borbu za oslobođenje i stvaranje države.

Sretenje 1804. nam šalje jasnu poruku: sloboda se nikada ne dobija na poklon, ona se osvaja. Nijedna uzurpatorska vlast, koliko god u tom trenutku delovala bahato, moćno i nedodirljivo, nije jača od naroda koji podvuče crtu i kaže – dosta je bilo.

Duh ustanka nije samo lekcija iz istorije. On je putokaz za svako vreme u kojem nepravda postane pravilo, a država postane plen.

Srećan Dan državnosti!