U Srbiji je u jednom danu izbilo više od 620 požara. Gori sve, od Topličkog okruga do Šumadije. Selo Dubovo je potpuno izgorelo. Ljudi su ostali bez domova, a država je reagovala tek kada su kamere stigle.

Ova katastrofa nije iznenadna. Godinama upozoravamo na divlje deponije koje gore same od sebe, bez ikakve kontrole. U poslednjih mesec dana zabeleženo je više od hiljadu požara na deponijama. Vlast nije učinila ništa da ih obezbedi ili ukloni. Umesto toga, problemi su gurani pod tepih.

Predsednik države je i ovog puta stigao kada je već kasno. Umesto da preuzme odgovornost, dao je uopštene izjave, bez konkretnih mera. Nije ponudio plan, nije pomenuo odgovorne, niti najavio sankcije. To više nije politička taktika, već obrazac neodgovornosti.

Uzroci ovih požara su jasni:

• neuređene deponije,
• loša oprema vatrogasaca,
• izostanak sistema za rano upozorenje,
• odsustvo javne edukacije,
• klimatske promene i
• nemar institucija.
  Sve to uz već poznato odsustvo volje da se stvari urede.

Ako se ne naprave konkretni i hitni koraci, ista slika će nas dočekati i sledećeg leta. Ljudi neće bežati iz sela zbog siromaštva, već zato što im bukvalno gori pod nogama.

Ova država je po ko zna koji put pokazala da je nesposobna. Svako odlaganje da se raspišu izbori znači više pepela, više uništenih domova i još više izgubljenog vremena.

Požari u Srbiji nisu “nesreća”. Oni su predvidiva posledica dugogodišnje nebrige. I to ne građana, već sistema. A sistem u Srbiji je oličen u jednom čoveku, u predsedniku koji ne preuzima odgovornost, već se pojavljuje kad je kasno. Ako se vatra ne ugasi na izvoru, u institucijama koje ne rade svoj posao, gasićemo sela još decenijama.