Kada je Aleksandar Vučić 1998. godine pisao Zakon o informisanju, problem mu je bila istina. Trebalo ju je zaustaviti pre nego što dođe do građana.

Kada je Uglješa Mrdić 2026. godine predložio set pravosudnih zakona, problem vlasti više nije istina – ona je ionako svuda, na društvenim mrežama, nezaustavljiva. Problem je postala posledica.

Ova dva zakona, razdvojena sa 28 godina, zapravo su dva čina iste drame.

1998: Nemaš pravo da znaš

Te ratne godine, logika je bila sirova. Ako novine napišu da država gubi rat ili da je neko opljačkao fond, rešenje je bilo – ugasi novine. Vučićev zakon je bio batina kojom se lomila kičma javnosti. Cilj je bio mrak, jer se u mraku najbolje vlada.

Međutim, tehnologija je pobedila tu strategiju. Danas ne možete ugasiti internet. Ne možete sprečiti da snimak pada nadstrešnice ili korupcionaške afere obiđe Srbiju za minut. Istina curi na sve strane. I šta onda diktatoru preostaje?

2026: Znaš, ali ti ne vredi

Tu na scenu stupaju „Mrdićevi zakoni“. Pošto više ne mogu da sakriju zločin, odlučili su da ukinu kaznu.

Novi zakoni, usvojeni munjevitom brzinom, bez javne rasprave, nisu reforma – oni su „seča knezova“ u tužilaštvu. Prekidanjem upućivanja tužilaca (tzv. “reizbor na mala vrata”) i stavljanjem TOK-a pod direktnu šapu vrha vlasti, poslata je jasna poruka: najiskusniji tužioci se vraćaju na početak, njihovi predmeti protiv mafije staju, a mi možemo da radimo šta hoćemo jer niko nikada od nas neće odgovarati.

Arhitektura nekažnjivosti

Vučić iz 1998. je branio režim od vesti.
Vučićev sistem iz 2026. brani režim od zakona.

Ovo je opasnija faza. U onoj prvoj, građani su barem znali da su mediji cenzurisani. U ovoj novoj, stvara se iluzija da institucije rade, dok su suštinski pretvorene u partijske servise. Tužilac više nije advokat države, već advokat stranke.

Ako je zakon iz ’98. bio pucanj u slobodu govora, zakoni iz 2026. su pucanj u pravnu državu. I to ne “u noge” da je opomenu, već u glavu – da je dokrajče. Krug je zatvoren. Više nije bitno šta znate o njima. Bitno je samo da oni drže pečat koji kaže da nisu krivi.

             Komšija iz zbora Vera Pavlović