Melhior Erdujhelji
Čovek koji je ispisao našu „krštenicu“
Ako danas prošetate Telepom i pokušate da pronađete Ulicu Melhiora Erdujheljija, verovatno ćete morati dobro da polomite jezik dok pitate prolaznike za pravac. Ovaj telepski šor gotovo da i nema stambenih brojeva, pun je nekih industrijskih magacina i deluje kao da je potpuno zaboravljen. Kakva apsurdna ironija! Taj isti čovek, Melhior Erdujhelji (1860–1925), bio je upravo onaj koji nas je sačuvao od zaborava. On je bio katolički sveštenik, veroučitelj i autor prve, velike i ozbiljne „Istorije Novog Sada“, objavljene 1894. godine.
Lekcija o istini i poštovanju
Melhior je bio Mađar rodom iz Sente, ali za razliku od mnogih birokrata svog (a bogami i našeg) vremena, on istoriju nije krojio po političkoj narudžbini. Radeći u Novom Sadu, gde je mladim novosadskim zanatlijama predavao i srpski jezik, on je suštinski razumeo duh ovih naših ulica. Svoju monumentalnu istoriju grada pisao je kopajući po bečkim i peštanskim arhivima, tražeći isključivo činjenice.
Ono što ga čini pravim velikanom jeste činjenica da je knjigu objavio istovremeno na mađarskom i srpskom (a potom i na nemačkom) jeziku. Sam je tada zapisao da je ogromnu pažnju posvetio baš istoriji Srba, jer je razumeo da je Novi Sad njihovo apsolutno duhovno i intelektualno središte. Nije brisao jedne da bi uzdigao druge – on je u arhivima branio istinu o svima nama.
Pamćenje kao oružje
Melhior je kasnije napustio naš grad, osiromašio i umro u dalekoj Americi. Novosađani su mu se stotinu godina kasnije odužili tom jednom malom, teško izgovorljivom ulicom na periferiji.
Zašto nam je on bitan? Zato što svaka bahata vlast, pre nego što vam stavi ruku u džep, prvo pokuša da vam izbriše pamćenje. Pokušavaju da nas ubede da Novi Sad počinje i završava sa njihovim betonom, njihovim investitorima i njihovim dogovorima. Žele da zaboravimo ko je zaista gradio ovaj grad. Čitajući Erdujheljija, mi branimo Novi Sad od njihovog zaborava. Jer dokle god šor pamti ko je zidao ovu istoriju, oni neće moći da je sruše.
