Vasa Stajić: Buntovnik koji je postao savest grada
Pre nego što ga je istorija upamtila kao sedog, poštovanog filozofa i predsednika Matice srpske, Vasa Stajić je bio – buntovnik.
Kao ideolog i pokretač Srpskog narodnog omladinskog pokreta početkom 20. veka, postao je glas novog doba. Oko svog časopisa „Novi Srbin” okupljao je najpametnije mlade glave, noseći za to vreme radikalnu poruku. Od mladih je tražio da odbace slepu poslušnost, crkvene dogme i jeftini, kafanski nacionalizam. Učio ih je da se patriotizam ne dokazuje busanjem u grudi i mržnjom prema drugima, već prosvećivanjem sopstvenog naroda i tolerancijom.
Cena slobodnog mišljenja
Biti nezavisan mislilac značilo je stvoriti sebi mnogo neprijatelja. Stajić je svoju borbu vodio na dva nemilosrdna fronta:
- Protiv tuđina: Zbog ideja o oslobođenju bio je trn u oku Beču i Pešti. Početak Prvog svetskog rata vlasti su jedva dočekale da ga se reše, osudivši ga na strog zatvor u montiranom procesu.
- Protiv „svojih”: Nije štedeo ni domaću elitu, što ga čini istinskim herojem. U otvorenom sukobu sa novosadskim konzervativcima i Jašom Tomićem, brutalno je kritikovao korupciju, demagogiju i manipulaciju narodom. Zbog toga je od sopstvenih sunarodnika trpeo cenzuru, napade i marginalizaciju.
„Savest Novog Sada”
Nakon svih ratova, tamnica i progona, Stajić je izrastao u neprikosnoveni moralni autoritet. Zbog nepotkupljivog integriteta, i građani i politički protivnici prozvali su ga „Savest Novog Sada” i „Apostol Vojvodine”. Nikada nije jurio za funkcijama. Živeo je skromno, pisao, prosvećivao i doživotno ostao veran idealima, odbijajući da se proda ili prilagodi.
Poetska ironija jedne ulice
Danas Ulica Vase Stajića predstavlja jedan od najlepših delova šireg novosadskog centra. Oivičena starim drvoredima i predratnim vilama, ona spaja Ulicu Miroslava Antića sa Sremskom. U tome leži i tiha, poetska ironija: ulica koja nosi ime čoveka nemirnog duha, koji je ceo život dizao glas, budio mlade i talasao javnost – danas je jedna od najtiših i najspokojnijih u gradu.
