Maja Čeremidžić Šainović – Predsednica po zadatku.
Profesorka srpskog jezika čiji je najznačajniji doprinos pismenosti pisanje odborničkih govora za SNS u Skupštini grada Novog Sada. Njena prava specijalnost nije književnost, već uloga u mehanizmu koji javni novac preusmerava podobnima. U žiri je uletela pravo iz Mićinovog kabineta, kako bi osigurala da “stručna” ocena bude na liniji partije.
Radovan Jokić – Čuvar državnog pečata
Čovek od najvišeg poverenja Maje Gojković. Njegova umetnička biografija davno je zamenjena onom funkcionerskom – od Gradskog sekretara za kulturu pa direktora Muzeja savremene umetnosti Vojvodine do pomoćnika ministra. U svakom žiriju u kojem sedi, on nije predstavnik umetnosti, već garant mafijaške kontrole nad kulturom.
Saša Janjić – Pozajmljeni legitimitet
Jedini koji je ovde zalutao, ali to ga ne amnestira. Njegova čista kustoska biografija poslužila je kao paravan ostatku ekipe da bi čitava stvar dobila privid stručnosti. Sramota je što čovek takvog renomea nije proverio u kakvom se društvu našao pre nego što je pristao da svojim imenom pokriva tuđe interese.
Vera Golubović – Arhitektura po meri investitora
Dugogodišnja udarna igla u Gradskom veću za urbanizam i zaštitu životne sredine. Umesto da štiti prostor grada, postala je simbol spone između vlasti i građevinske mafije. Kao perjanica investitorskog urbicida u Novom Sadu, u ovom žiriju služi da popuni mesto.
Sunčica Marković – “Umetnica” iz kabineta
Titula umetnice joj služi kao ukras na funkciji pomoćnice direktora Kulturnog centra Novog Sada. Njen uspon nije plod stvaralačkog genija, već lojalnosti koja ju je i dovela na rukovodeće mesto u gradskoj instituciji kulture. Još jedno ime “navatano u hodniku” da podigne ruku kada se to od nje traži.
