ФУТОГ

Варош у Бачкој, представља једно од историјски најбогатијих места у Војводини, са коренима који сежу у дубоку прошлост. Према археолошким налазима, на територији данашњег Футога пронађена је највећа бронзана остава у Војводини, стара више од три миленијума, што сведочи о дуготрајном и континуираном насељавању овог подручја.

У средњем веку, Футог је имао значајну трговачку и административну улогу. Поседовао је право ковања новца, занати су били развијени, а уживао је разне привилегије, попут Привилегије угарског краља из 1456. године. У 13. и 14. веку био је једно од најпрометнијих места у овом делу Угарске, познато по вашарима на којима се трговало робом из читавог света – од Мале Азије до Русије. Истовремено, Футог је имао и важну војну улогу, као што је случај са прославом победе над Турцима 1456. године, када је место постало и војно упориште.

У раном новом веку, након турске окупације 1528/9, Футог је био једна од ретких вароши које нису плаћале харач и имале сталну турску посаду. У време аустро-турских ратова, царска војска је често боравила у Футогу, а познати војсковођа Евгеније Савојски је управо из Футога кретао у походе. Манастир Врдник је током тог периода пренео мошти кнеза Лазара у футошку православну цркву.

У периоду Хабзбуршке управе, властелинство Футог је прелазило у руке више племићких породица. Посебно се истичу грофови Чарнојевићи, Хадик и Брунсвик, који су поред војне и политичке улоге значајно улагали у инфраструктуру и културу места. Гроф Хадик је изградио дворац, католичку цркву и школу, а сахрањен је у Футогу 1790. године. Његов наследник, гроф Брунсвик, такође је допринео развоју места, као и последњи велики властелин – гроф Котек, који је улагао у индустрију, добротворне установе попут сиротишта (Рудолфинум) и болнице (Марианум), као и у локалну економију и хуманитарне сврхе.

Колонизација Немаца у 18. веку додатно је обележила развој Футога, претварајући га у мултинационално насеље. Током 19. века, Футог добија статус среског центра и регрутационог места. У овом периоду долази и до значајног културног и просветног развоја, уз оснивање школа, вртића и јавних институција.

Од знаменитих личности важно је истаћи да је Јован Јовановић Змај током 1873. у Футогу живео и радио као лекар када је политички обележен и изгнан. Часопис ,,Жижа'' уређивао је из Футога. Био је председник Школског одбора и старао се о хигијенским условима школе. Најмлађа Змајева ћерка Смиљана умрла је врло млада и сахрањена је код Мале цркве на Вашаришту (касније срушена). Споменик је пребачен у двориште православне цркве ,, Храм Светих Врачева Козме и Дамјана '' у Футогу. У Футог је свраћао и Јаков Игњатовић, али и Лаза Костић када је ишао Змају у посету. Школске 1797/8. као учитељ је у Футогу радио Јоаким Вујић, чувени српски књижевник и оснивач позоришног живота у Србији.

Футог је у 20. веку прерастао у административно јединствену целину, а после Другог светског рата индустријализација је настављена. Посебну улогу у развоју образовања и пољопривреде има Пољопривредна школа, смештена у некадашњем грофовском дворцу.

Из бурне историје Футога остали су бројни споменици културе, од којих су многи под заштитом државе као културна добра А категорије:

1. Значајне иконе и кујунџијски израђене корице верских књига, 17. и 18. век;
2. Црквославна црква ,,Храм Светих Врачева Козме и Дамјана'', 18. век;
3. Хадиков дворац, 18. век;
4. Заветни крст и зграда Немачке општине, 18. век;
5. Жупни дворац, 18. век;
6. Свети ратник Евгеније, допремљен у 18. веку из Рима, преко Беча у Футог;
7. Мали двор Чарнојевића, 18. век;
8. Рудолфинум (Бастиља) – задужбина Рудолфа Котека (некад сиротиште, данас женски дом Пољопривредне школе), 19. век;
9. Марианум – задужбина Марије Котек (некад болница, данас Геронтолошки центар), 19. век;
10. Млин породице Котек, 19. век;
11. Две српске народне школе, 19. век;
12. Кућа свештеника Јовановића у којој је становао песник Јован Јовановић Змај, 19. век;
13. Кућа племићке породице Будаи, 19. век;
14. Ватрогасни дом, 19. век;
15. Кућа Елемира Висингера, стара преко 200 година, служила је као војна касарна. Отац Елемиров био је Карло Висингер, који је радио пројекат ентеријера ,,Бановине'', споменик А категорије;
16. Католичка црква ,,Срце Исусово'', 20. век (првобитно црква из 18. века која је срушена, тенаправљена нова);
17. Католичка црква у Швапској (првобитно житни магазин, касније адаптиран), 20. век;
18. Некад Соколски дом – прва сала за фискултуру, данас срушена и саграђен нови објекат       спортске намене;
19. Низ швапских и типично војвођанских кућа.

За чињенице и фотографије у највећој мери се ослањало на књигу ,,Варош Футог'' ауторке Маре Шовљаков, којој дугујемо захвалност за предани рад на писању ове књиге и тако је на једном месту, међу корицама, сачувала од заборава значај нашег места.