ŠTA JE ZBOR GRAĐANA?
Polazeći od Ustava Republike Srbije, koji definiše da suverenost naše države potiče od njenih građana, Zbor građana je oblik neposredne demokratije koji omogućava građanima da direktno učestvuju u odlučivanju o pitanjima koja su od značaja za njihovu lokalnu zajednicu. On predstavlja okupljanje svih zainteresovanih građana određene teritorijalne jedinice, kao što su naseljeno mesto ili deo naseljenog mesta, mesna zajednica, opština ili grad, gde se diskutuje o važnim pitanjima, predlažu rešenja i donose odluke.
Učešće građana u radu Zbora doprinosi jačanju demokratije, povećanju transparentnosti i poboljšanju kvaliteta života u lokalnim zajednicama.
NADLEŽNOST ZBORA
Zbor građana može raspravljati o širokom spektru tema koje su od značaja za lokalnu
zajednicu, uključujući:
- Komunalnu infrastrukturu (putevi, vodovod, kanalizacija, javna rasveta, održavanje zelenih površina i sl.).
- Lokalne ekonomske inicijative (podrška preduzetnicima, razvoj turizma, podsticaji za poljoprivredu).
- Zaštitu životne sredine (upravljanje otpadom, zaštita prirodnih resursa, ekološki projekti).
- Bezbednost građana (problemi sa kriminalom, saobraćajna infrastruktura, prevencija nasilja u zajednici, bezbednost u školama).
- Obrazovanje, kultura i sport (podrška školama, kulturnim manifestacijama, izgradnja sportskih objekata).
- Zdravstvo i socijalna zaštita (dostupnost zdravstvenih ustanova, programi pomoći socijalno ugroženim kategorijama, organizovanje građana u slučaju elementarnih nepogoda, pandemija, epidemija).
- Raspravljanje o podnošenju građanske inicijative ili referenduma o pitanjima iz nadležnosti lokalne samouprave
- Raspravljanje i donošenje odluke o svim drugim pitanjima koje su u vezi sa radom i delatnosću lokalne samouprave
- Raspravljanje i donošenje odluka i inicijativa o svim drugim društveno važnim pitanjima
PRAVO UČEŠĆA NA ZBORU GRAĐANA
Pravo učešća odnosno odlučivanja na Zboru građana imaju svi punoletni građani koji imaju pravo glasa i prebivalište na teritoriji gde se zbor održava.
PRIPREMA I ORGANIZACIJA ZBORA GRAĐANA
Da bi Zbor bio uspešan, potrebno je:
- Odabrati odgovarajuću lokaciju
- Obavestiti građane na vreme o danu, času i mestu održavanja Zbora
- Organizovati redarsku službu
- Obezbediti zapisničara i tehničku podršku (mikrofon, ozvučenje, projektor ako je potrebno).
- Definisati dnevni red
MESTO ODRŽAVANJA ZBORA
Zbor se može održati na otvorenom ili zatvorenom prostoru.
Mesto održavanja Zbora mora biti bezbedno i dovoljno veliko kako bi svi učesnici mogli neometano da prisustvuju istom.
ZAKAZIVANJE ZBORA
Zbor se zakazuje putem:
- Oglasnih tabli u zajednici
- Lokalnih medija i veb-stranica
- Društvenih mreža i drugih kanala komunikacije.
Preporuka je da se Zbor zakazuje nekoliko dana pre datuma održavanja kako bi svi pripadnici zajednice bili upoznati o danu, času i mestu održavanja Zbora.
REDARSKA SLUŽBA
Neophodno je organizovati redarsku službu koja će obezbeđivati red i poštovanje pravila na Zboru.
Osnovna pravila i procedura redarske službe:
- Oprema redara: Fluorescentni prsluk, pištaljka, voki-toki, megafon, baterijska lampa, flašica vode, osnovna prva pomoć, odeća prilagođena vremenskim uslovima
- Dolazak: Najmanje 30 minuta pre početka događaja
- Pozicioniranje: Pokrivanje ključnih tačaka skupa i održavanje vizuelnog kontakta sa kolegama. Rasporeživanje redara po obodu skupa i u sredini. Svaki redar mora imati drugog redara na vidiku (levo i desno). Ako nema voki-tokija, koristiti mobilni telefon za koordinaciju. Jedan redar je dužan da obilazi teren i javlja stanje sa terena. Ne praviti velike razdaljine između redara, i aktivno pratiti učesnike, objekte i pristupne tačke skupu.
- Obavezno: Obezbediti nesmetan prolaz za hitne službe.
- Održavanje reda: Redar treba da bude smiren i profesionalan u svakoj situaciji, usmerava kretanje mase i osigurava bezbedne prolaze, sprečava ometanje događaja od strane nepoznatih ili sumnjivih osoba, reaguje u kriznim situacijama, nenasilna komunikacija i miran ton su ključni, ako neko krši pravila – redar prvo upozorva tu osobu ili grupu osoba, ako dođe do fizičkog sukoba – redar ne reaguje nasiljem već odmah obaveštava nadležne službe, ako neko ima zdravstveni problem – redar ne preduzima medicinske intervencije, već poziva hitnu pomoć.
- Saradnja sa institucijama: saradnja sa policijom je obavezna u kriznim situacijama, redar samopomaže u smirivanju situacije ali bez preuzimanja ovlašćenja.
- Zabranjeno je: Konzumacija alkohola i narkotika; uvredljivo ponašanje, psovke i provokacije; učestvovanje u fizičkim sukobima, korišćenje mobilnog telefona (osim u službene svrhe)
- Obavezno je: Nošenje propisane opreme, poštovanje instrukcija koordinatora i kolega, nenasilna i smirena komunikacija
- Obaveze nakon skupa: Čišćenje prostora i vraćanje opreme
VERIFIKACIJA GRAĐANA
Pre održavanja Zbora, ispred zbornog mesta obezbediti sto, čitač ličnih karata i glasačke listiće.
Svaki učesnik Zbora se mora legitimisati ličnim dokumentom, kojim se dokazuje da ima mesto prebivališta na teritoriji koju obuhvata mesto gde se Zbor održava (kao dokaz o teritorijalnoj pripadnosti).
Lični dokument se ne zadržava već se samo vrši uvid u isti.
Savetovati građane da sa sobom ponesu očitane lične karte ili kopiju pasoša radi ubrzanja postupka verifikacije. Sve kopije nakon uvida vratiti njegovom imaocu.
Samo građani koji su se verifikovali imaju pravo da dobiju glasački listić, sa kojim se vrši glasanje za odluke koje Zbor donosi.
ZAPISNIK
Pre početka Zbora, građani se izjašnjavaju oko izbora zapisničara. Odluka se donosi većinom glasova građana koji su pristupili glasanju.
Zapisnik sa Zbora mora sadržati:
- Datum i mesto održavanja.
- Dnevni red.
- Imena učesnika u diskusiji
- Sažetak diskusija i iznetih stavova.
- Usvojene odluke i rezultate glasanja.
Zapisničar je dužan da izvrši sređivanje odnosno uređenje zapisnika u roku od 72 sata od završetka Zbora, koji će biti predmet potvrđivanja na sledećem Zboru.
VOĐENJE I MODERIRANJE ZBORA GRAĐANA
Pre početka Zbora, građani se izjašnjavaju oko izbora moderatora. Odluka se donosi većinom glasova građana koji su pristupili glasanju.
Preporuka je da se moderatori menjaju za svaki sledeći Zbor.
Zbor vodi moderator koji:
- Otvara sednicu pozdravnim govorom i uvodi učesnike u temu.
- Daje reč učesnicima i vodi raspravu.
- Brine o redu i poštovanju pravila.
- Pre početka rasprave i odlučivanja po dnevnom redu, moderator:
- Predlaže i izlaže pravila za učesnike u Zboru
- Ograničava izlaganje učesnika na određeni period vremena sa davanjem opomene u slučaju prekoračenja vremena trajanja izlaganja
- Utvrđuje okvirno vreme trajanja za svaku tačku dnevnog reda
- Reč daje učesniku Zbora koji podigne ruku (alternativa: formiranje reda za izlaganje)
- Radi izbegavanja buke, upoznaje učesnike sa korišćenjem tihog aplauza, odobravanja ili negodovanja (jazz-hands)
- Ograničava izlaganje jednog učesnika u Zboru na 3 javljanja
- Opominje ili prekida izlaganje ukoliko je sadržaj već izložen, ukoliko je izlaganje izvan teme, zbog neprimerenog govora
- Opominje druge učesnike Zbora u slučaju upadanja u reč izlagaču ili u slučaju izlaganja bez prethodno dobijene reči
- Posle svakog izlaganja, moderator se zahvaljuje izlagaču
- U slučaju da se postavi neko pitanje, moderator može da pita sve učesnike Zbora da li neko ima odgovor na pitanje
Nakon završetka izlaganja svih učesnika, moderator poziva učesnike Zbora da se izjasne u vezi sa svakom tačkom dnevnog reda za koju se donosi odluka.
DNEVNI RED
Dnevni red sadrži tačke koje će se razmatrati na Zboru. Može biti dopunjen ako je većina učesnika saglasna sa dopunom dnevnog reda o čemu se vrši glasanje na Zboru.
Tačke dnevnog reda mogu da se kandiduju putem glasanja preko viber zajednice koja je osnovana za sve građane koji imaju prava učestvovanja na Zboru.
Odluka o dnevnom redu se donosi većinom glasova građana koji su pristupili glasanju.
DISKUSIJA
Diskusija omogućava učesnicima da iznesu mišljenja i predloge, uz poštovanje osnovnih pravila reda i konstruktivnosti.
Ukoliko ima potrebe, građani koji su predložili izglasavanje određene tačke mogu podrobnije predstaviti svoje ideje. Nakon njihovog izlaganja se pokreće diskusija a potom i glasanje.
FORMIRANJE RADNIH GRUPA
Ako su neka pitanja složena ili iziskuju određenu akciju, mogu se formirati radne grupe koje će dodatno analizirati problem, pripremiti konkretne predloge rešenja i preduzeti aktivnosti radi realizacije istih.
GLASANJE
Glasanje može biti:
- Javno (dizanjem ruku ili glasačkog listića) – preporučljivo.
- Tajno (glasački listići).
Građani glasaju za svaku tačku dnevnog reda sa dve mogućnosti:
- “ZA” – podrška predlogu.
- “PROTIV” – neprihvatanje predloga.
Odluka se donosi većinom glasova građana koji su pristupili glasanju.
PRAVNA SNAGA ODLUKA ZBORA
Odluke mogu biti:
- Obavezujuće, ako su predviđene statutom lokalne samouprave.
- Savetodavne, ako imaju karakter preporuka lokalnim vlastima.
KONTINUIRANI RAD ZBORA
Periodično organizovanje zborova (npr. jednom mesečno ili kvartalno).
Redovno informisanje članova zajednice o statusu prethodno usvojenih odluka.
Ponavljanje procesa prikupljanja predloga i glasanja kako bi građani kontinuirano učestvovali u odlučivanju.
UDRUŽIVANJE ZBOROVA
Moguće je povezivanje sa Zborovima iz drugih teritorijalnih jedinica, a radi preduzimanja zajedničkih delatnosti odnosno akcija.
Način udruživanja i povezivanja se utvrđuje na Zboru.
Moderator je dužan da obrazloži razloge za ovakvu vrstu udruživanja, o čemu se donosi odluka većinom učesnika glasanja na Zboru.
ZAKLJUČAK
Zbor građana je ključan mehanizam neposredne demokratije i omogućava građanima da aktivno učestvuju u donošenju odluka. Ova procedura omogućava neposredno učešće građana u kreiranju odluka koje utiču na njihov svakodnevni život i podstiče transparentnost u radu lokalnih vlasti. Njegov uspeh zavisi od informisanosti i angažovanja građana, kao i od spremnosti lokalnih vlasti da uvaže njihove predloge i odluke.